 |
| "Ne lomite mi bagrenje" |
Uran kvadrat RPluton.....pre neki dan sam pisala o njemu i sada copy-paste:
"Sedam puta će ovaj aspekt biti aktuelan do
2015. godine......ove godine DVA PUTA......24.Juna i 18.Septembra (ovo leto).....Ni
malo nije lagan ovaj aspekt......jer on uglavnom donosi životne krize, neke
gubitke, postajemo žrtve nasilja ili tkz. više sile, i vrlo često se nađemo pred
velikom dilemom.....ono ili-ili, tu su i iznenadni rastanci....Ovo je aspekt PREOKRETA....socijalnih
problema, političkih zabluda...Na žalost ovaj aspekt se vezuje i za neke
revolucije, ratove i prirodne katastrofe kao što su zemljotresi..."
Uran je DANAS na 7* Ovna, Pluton na 8* Jarca.... Aspekt je aplikacioni....dakle približava se egzaktnom - tačnom aspektu!!! 6.Juna Uran će biti na 8* Ovna!!! 24.Juna biće egzaktan!!!
Pisala sam već i o Retrogradnom Plutonu i o Uranu u Ovnu .....iskreno ne znam šta bih dodala u ovoj situaciji...Ne pomaže ni Merkur konjukcija Venera....misli mi trenutno nisu vesele....
Tu je i Mesec u Škorpiji...osećanja su intezivna i uznemirujuća....tu je još uvek i konjukcija Meseca i Saturna od jutros!!! Ne verujem da će mnogo pomoći Mesec trigon Neptun...
Upravo čitam i vest o novom zemljotresu.....Prosto se vesti nižu jedna za drugom....
Kako ovde uneti makar i tračak optimizma?
U nadi da će prevladati zdrav razum....u nagoveštaju trigona Merkura i Saturna...., pod uticajem današnje konjukcije Merkura i Venere....podsetiću vas još jednom na veliku divu Merlin Monro koja je rođena na današnji dan.....i koja je između ostalog rekla i ovo "Psi me nikada nisu ujeli. Samo ljudi."
Danas su i naši odbojkaši uspešno startovali u kvalifikacijama za Olimpijske igre..., uskoro će i Nole da zaigra na Rolan Garosu...sve se računa!!!
Umesto pesme...koja bi definitivno bila "Ne lomite mi bagrenje" jedna mudra misao Meše Selimovića:
Trebalo bi ubijati
prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne boli. Lakše bi se
podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se
miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja, ni čistog života.
Čovjek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.
Ja ne biram ono što imam. Ne biram ustvari nista, ni rodjenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Jos je cudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.
Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini i najćešce bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogucih tokova, a u drugi ce me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš.
Meša Selimović
Čovjek treba da se odrekne svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja.
Ja ne biram ono što imam. Ne biram ustvari nista, ni rodjenje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto. Jos je cudnije što to moranje pretvaram u ljubav. Jer, nešto mora biti moje, zato što je sve tuđe, i prisvajam ulicu, grad, kraj, nebo koje gledam nad sobom od djetinjstva. Zbog straha od praznine, od svijeta bez mene. Ja ga otimam, ja mu se namećem, a mojoj ulici je svejedno, i nebu nada mnom je svejedno, ali neću da znam za to svejedno, dajem im svoje osjećanje, udahnjujem im svoju ljubav, da mi je vrate.
Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini i najćešce bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogucih tokova, a u drugi ce me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog odredjenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati u toku miješanja. Ne možeš je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš ili potoneš.
Meša Selimović
Нема коментара:
Постави коментар