Učili su nas da dobro pobeđuje zlo – šta se desilo?

Nastavak jučerašnjeg teksta...

Ovo sada više nije samo tekst o tranzitu.
Ovo je tekst o nama... a Zvezdano nebo je reflektor.

Lični stav povodom konjunkcije Saturna i Neptuna na 0° Ovna

Ne pišem ovo kao neko ko "tumači planete". Pišem kao žena, kao čovek, kao neko ko godinama posmatra svet kroz zvezde... ali i kroz oči, kroz srce, kroz stvarnost.

Juče su se konačno egzaktno sreli Saturn i Neptun. I dok se astrološki svet utrkuje da objasni šta to znači, meni se čini da je najvažnije ono što osećamo... a ne ono što znamo. Jer ova konjunkcija nije samo nebeski događaj. Ona je ogledalo. Ogledalo u kojem se vidi koliko smo daleko otišli. Koliko smo se udaljili od sebe, od drugih, od istine.

Saturn i Neptun kao okidači

Ne pišem ovaj tekst zato što su se Saturn i Neptun sreli...
Oni se sreću i razilaze vekovima.

Pišem ga zato što je količina zla, izopačenosti, nemorala i patologije oko nas postala toliko vidljiva da je više ne možemo pripisati "lošem periodu", "teškoj godini" ili "tranzitu koji će proći".

Ovo više nije izuzetak.
Ovo je obrazac.

Saturn i Neptun u Ovnu samo su okidači svetlo koje se upalilo u mračnoj prostoriji. 
A ono što vidimo u toj prostoriji… ne izgleda nimalo utešno.

Šta se desilo sa idejom da dobro pobeđuje zlo?

Mene su učili... i moju generaciju... da dobro, na kraju, uvek pobedi.
Ne brzo. Ne lako. Ali pobedi.

Danas se pitam: šta se desilo sa tom idejom?
Ne vidim da dobro nestaje.
Ali vidim da je gurnuto u ćošak, u tišinu, u privatnost, u povlačenje.

Zlo, s druge strane, više se ne skriva. Ono govori glasno. Ima platformu.
Ima publiku. Ima algoritam.

"Niko se ne rađa zao" - lepo zvuči, ali…

Većina stručnjaka će reći da se niko ne rađa zao.
Da dobri ljudi mogu činiti užasne stvari pod pritiskom sistema, autoriteta, straha.

Sve je to tačno.
Ali postoji rupa u toj teoriji... ogromna kao savremeni svet.
Ali šta kad je svet postao takav da jedan izvitoperen um na ključnoj poziciji može da izazove patnju milionima? Šta kad je sistem takav da nagrađuje bezobzirnost, a kažnjava ranjivost?

Nikada ranije patologija nije imala tehničku infrastrukturu.
Danas jedan čovek, jedna odluka, jedan poremećaj ličnosti -
može pokrenuti lanac patnje koji se ne zaustavlja granicama, narodima ni kontinentima.

To nije psihologija.
To je realnost.

Tehnološki vrhunac i moralni ambis

Čovečanstvo 2026. godine ima alate za čuda. Ali ih koristi za kontrolu, za profit, za uništenje. Sredstva za manipulaciju su dostupna svima, a najviše onima koji su emocionalno ostali u kamenom dobu.

Mladi odrastaju uz jutjubere, algoritme koji im govore da je agresija snaga, da je pohlepa uspeh, da je manipulacija veština. Granica između dobra i zla se tanji. Ne zato što je zla više... već zato što je dobro tiše.

Živimo u eri u kojoj je profit važniji od opstanka, a moć važnija od morala.
To što gledamo nije slučajnost. To je posledica sistema koji: nagrađuje agresiju, veliča pohlepu, romantizuje manipulaciju, a ranjivost proglašava slabošću. 

U takvom sistemu, empatija nije vrlina - već smetnja.
I zato čovečanstvo 2026. godine deluje paradoksalno - tehnološki smo na vrhuncu, a moralno u ambisu.

Normalizacija nenormalnog

Ono što me najviše brine nije zlo samo po sebi. Zlo je uvek postojalo.
Ono što me brine je njegova normalizacija.

Granica između dobra i zla se tanji ne zato što je nestala, već zato što je stalno pomerana.
U takvom okruženju, pitanje više nije: Kako da budem dobar? Već: Zašto bih bio?

Ipak… istina koja se prećutkuje

I sada dolazimo do onog što se retko kaže naglas.
Čovečanstvo je danas u fazi u kojoj zlo ima najglasniji zvučnik.
Ali to ne znači da je dobrih ljudi manje.
Znači samo da su tiši. Povučeniji. Umorniji. Zasićeni.

Saturn i Neptun u Ovnu ne obećavaju da će dobro automatski pobediti.
Oni postavljaju pitanje:

Hoće li se dobro uopšte usuditi da izađe iz tišine?
Jer u ovom vremenu, dobro koje ćuti...postaje saučesnik.

Moj lični stav
Ne verujem da će svet "sam od sebe" postati bolji. Ali verujem da svako od nas može da bude tačka otpora. Ne protiv drugih... već protiv ravnodušnosti. Protiv normalizacije nenormalnog.

Istina nas budi. Ali nas ljubav spasava. I to nije fraza. To je jedino što još ima smisla.

Kao astrolog, vidim cikluse. Kao žena, vidim posledice. Kao čovek, ne mogu da okrenem glavu.

Ja mislim, ako dobro ne pobedi...to neće biti zato što je slabo, već zato što je odlučilo da se skloni.

Mislim i da ovo nije vreme za savršene ljude. Ovo je vreme za hrabre, obične, svesne ljude.

I možda dobro neće pobediti uz aplauz. Nadam se da će pobediti tiho. Uporno. Tvrdoglavo.
Ali samo ako mu se ponovo vratimo. Bez iluzija. Bez paravana. Bez čekanja da neko drugi to uradi umesto nas.

AUTOR: 

Snežana Vojinović 

(Zvezdanin dnevnik)