Ovo je priča o bezuslovnoj ljubavi...
Kažu da je ljubav majke i deteta neraskidiva...ona ostaje i kada majke više nema!
Gubitak majke je velika bol...velika praznina...
Tuga ne prestaje ali menja obilik...
Moja majka je bila ljubav, podrška, prijatelj, kritičar...moj anđeo čuvar, saveznik, savetnik, utočište...
Samo ona je mogla da izgovori - "Biće sve u redu" i da sam ja znala da će stvarno sve biti u redu!
Ta rečenica je bila i poslednja rečenica koju mi je izgovorila pre smrti...
Volele smo se intezivno i ljutile intezivno ali kratko.
Pružala mi je sigurnost i zaštitu...
Volela me je isto i kada sam donosila sve petice i po neku jedinicu iz škole ...
Volela me je i kada sam grešila.
Podržala me u svakom izboru...
Od kako je nema ništa više nije isto...ostala je ljubav....ostalo je sećanje!
Negde sam pročitala Daj vremenu vreme....
I konačno sam shvatila da nije tačno da vreme leči sve...
Vreme me je samo promenilo...i naučilo da živim sa činjenicom da moje majke više nema!
Već godinu dana često mi se javi pitanje Šta bi ona rekla...
I sada se pitam isto...i znam rekla bi mi: "Biće sve u redu"
❤
ОдговориИзбриши❤prošla je godina a bol je ista kao i pitanje zar zaista više nisu sa nama...
ОдговориИзбриши♥️
ОдговориИзбриши❤
ОдговориИзбриши