петак, 15. мај 2015.

Moje kutije, moja sećanja........(u vreme Venere u Raku)

Kutijice, kutije, veelike kutije :)))
Neke devojčice su skupljele salvete ja kutije...Razne, svih oblika i veličina. Kartonske, drvene, plastične, metalne....
Jedna od kutija, ona prva od koje je sve počelo, nalazi se na  počasnom mestu na polici sa knjigama, oblepljena ukrasnim papirom, koji je davno požuteo.... 

To je kutija uspomena....Dobila sam je za 18. rođendan od drugarica. U njoj je bila mala kutija od nakita sa prstenom. Od tog trenutka ta kutija je čuvala i čuva moje uspomene.... Jedan pramen crne kose :)), koji sam dobila na prevaru, jer ja svoj nisam dala :)), tu su skoro sve karte avionske, koncertne, neke fotografije, papirići, salvete ispisane datumima, porukama, stihovima.... osušeno cveće, jedna srebrna narukvica koja ima tako zanimljivu priču.... u njoj je i filigranska kutijica koja čuva traku koju sam dobila na porođaju, tu je i prva cucla i prve cipelice moje najveće ljubavi.....
Ne otvaram je često.....prošlo je više od 10 godina da je nisam otvorila.
Čuvajte uspomene, njih vam niko ne može oduzeti


Ima još kutija svuda oko mene...:-)))
Ni jednu kutiju od cipela nisam bacala i sada ih imam u predsoblju poređane jedna na drugu :))
I sinu sam napravila kutiju uspomena....samo u nju ja stavljam uspomene :))).
Kada pogledam oko sebe sve same kutije i kutijice.... na pisaćem stolu dve drvene...jedna za nakit, druga opet puna raznih sitnica koje samo meni nešto znače.... Okrenem se i na policama kutije :)).
U kutijama uspomene, na detinjstvo, mladost, roditeljsku kuću, prve i sve ostale ljubavi...:-)))
Ipak najviše kutija je u ostavi....u jednoj od njih dnevnici i pisma....ona će još da čeka, možda neki novi ciklus Venere u Raku...
Prave uspomene ne blede....ako su još lepo upakovane, uvek im se možemo vraćati....

Moje kutije, moja sećanja...
Sada kada je Venera u Raku, ja se vraćam uspomenama.....zavirila sam u svaku kutiju i kutijicu...Na fotografijama zarobljeni momenti....sačuvan trenutak tako bitan u vreme iz koje fotografija potiče.  Te trenutke je nemoguće ponoviti ali sećanje ih oživljava <3
I svaki od predmeta u tim kutijama nema cenu, cenu nemaju ni uspomene.....sve je neprocenljivo!!!
Među tim uspomenama ima i onog što je možda moglo da bude ali nije....
Neke uspomene su tu samo da podsete da se može (i mora) bez onih koji mogu bez nas....
Tu su da podsete na mesta koja sam obišla i kojima se više (najverovatnije) neću vraćati....jer idem dalje i pravim nove uspomene....Neki datumi zabeleženi na najinteresantnijim stvarima, papirima....izmame mi osmeh, nekih ne mogu da se setim, pa okrenem papir a tamo iznenađenje :-))) i opet osmeh....
Postoji još jedna meni draga kutijica....ona je puna školjki sa svih plaža na kojima sam bila....školjke iz nekih mora, okeana, reka....Obožavam školjke....

Dropbox – čuvanje podataka u oblaku
Sada neke druge "kutije" služe za čuvanje uspomena....Hard disk, memoriske kartice.....u njih nemam poverenja....Najmanje poverenja imam u ono čuvanje u "oblaku"....oblake volim ali ovaj mi se ne dopada :))).
Što se mene tiče oni nikada neće čuvati moje uspomene....za podatke nemam ništa protiv.



...I fina mala plava kutijica za puder

 

 

Нема коментара:

Постави коментар