Subota. Tišina. Žalost.
Nemam dilemu da li nešto treba ili ne treba reći!
Tužni ne govore, oni pišu....
Pišem kada mi je teško, kada sam tužna...žalosna.
Nekada je najvažnije zaćutati, ne trošiti reči uzalud.
Nema te reči koja ovde nešto može da objasni.
Od tuge se zanemi!
Ništa što bih napisala neće promeniti činjenicu da su neki životi ugašeni.
Ono što me čini još tužnijom...je...
Senazacionalizam, kršenje etike...i činjenica da je vest postala roba.
Kodeks? Šta to beše? Ljudskost? Šta to beše?
Pravo da javnost zna?!?!
Tanka je linija ili je čak i nema između vesti i privatnosti.
Nepotrebne informacije...Izmišljene informacije.
Sve za još klikova, gledanost...itd.
Ima li rešenja? Ima - ne klikći!
Danas ne gledam TV, nema me na FB, instagramu!
Нема коментара:
Постави коментар