 |
| My life in ruins Moja Velika Grčka Avantura |
Posle nekoliko godina odmora na Grčkim ostrvima (bila sam na više od deset ostrva), ove godine se dogodio Peloponez...poluOstrvo. Pisala sam kako je do te promene došlo...Želela sam da idem na Karpatos....nije bilo mesta, ni neke alternative za druga ostrva nisu bile dostupne...i više ni sama ne znam kako u trenutku sam odlučila da idem na Peloponez a sve zbog izleta na Hidru i Poros....ali njih nisam videla :((( (ovo je i tužan i ljut smile)... Predstavnik agencije mi je rakao da su izbačeni iz programa jer su preskupi i bla ...bla....truć....Pitam ga zašto su mi u agenciji rekli da izlet postoji i da su proverili da li postoji (nisam od juče pa unapred proveravam), on je na to samo slegao ramenima. Pogledam na zvanični sajt Kon Tikija tamo i dalje stoji taj izlet!?!
#PeloponesMyWay
Da neću videti ta ostrva saznala sam već prvi dan, još u autobusu od aerodroma do Lutrakija (80km)...i gledala sam da mi ta informacija ne pokvari odmor...Ok, rekla sam sebi....na redu je mitski Peloponez...malo mita, malo istorije, Mikenske civilizacije....lepo je biti u sred svega toga...i na kraju na odmoru sam...Nisam turista, putnik sam i znala sam da ću ipak uživati...I uživala sam...
Na kraju krajeva ja sam ipak bila na ostrvu :))), jer Peloponez je prokopavanjem kanala postao ostrvo...
Bila sam i na dva prava ostrva....iz Saronskog zaliva...
Ovo je priča o mojoj Grčkoj avanturi....
Loutraki...
Smeštaj je bio u Loutrakiju....
Loutraki je udaljen 4km od Korintskog kanala i 80km od Atine...
Nalazi se ispod planine Gerania...
Loutraki je sada glavno letovalište u ovoj oblasti....ali...oko njega (u krugu oko 70km) nalaze se Mikena, Epidaurus (rodno mesto Hipokrata), Sparta, Olimpija, Nafplion (stara Grčka prestonica)....
Kroz Loutraki je prošao i spartanski kralj Leonida sa vojskom spartanaca da bi se suprostavio kralju Ksereksu (persijski kralj)...
Plaža u Loutrakiju ima plavu zastavicu od 1987.godine....more toplo, zbog ulivanja mineralnih voda. Ovaj grad je i banja i lečilište...jer ima termalne vode...
Loutraki doslovno preveden je Banjica...mala banja...
 |
| Pogled sa terase hotela... |
Iskreno nemam puno fotografija grada (a imam preko hiljadu fotografija sa ovog putovanja)....najviše ih imam sa terase hotela jer pogled je bio više nego lep i nadomestio mi je svako nezadovoljstvo ovim gradom....
Grad nije lep....to je moj i prvi i poslednji utisak....Da nemam sa čim da ga poredim možda bi mi se i dopao...Sav je u zgradama koje ruže inače jako lepu obalu....Grad je ipak banja i lečilište...a ja još nešto nisam za banje :))). Loutraki ne može da se poredi recimo sa Pitagoriom (Samos), Kosom, Retimnom (Krit), Rodosom, Skijatosom, Skopelosom, Simijem, Alonnisosom, Patmosom,....a gde su Oia i Tira (Santorini)....
I sada mi je jasno zašto na internetu nema puno fotografija samog grada....
Loutraki je sigurno jedini grad u Grčkoj gde vam odmah kažu da je voda iz slavine voda koju možete i trebate da pijete jer je mineralna....Njom se i tuširate :))). I zaista je dobra...to potvrđujem i ja i moj stomak i moja kosa :))), kojoj nije bio potreban regenerator (vratila sam ga ne otvorenog)....I tuševi na plaži imaju istu vodu....red ispred tuša je uvek poduži....Voda je odobrena je od strane Europske unije i izvozi se u mnoge zemlje širom sveta.
Hotel je bio na samoj plaži i to je prednost....terasa sa pogledom...nema cenu...
Grad je poprilično skup, kafa je recimo mnogo skuplja od kafe na Rodosu...možda ipak naplate tu vodu koju vam služe u velikim flašama...uz sve što naručite, čak i na plaži....I uvek dođemo do toga da ništa nije džabe....kao ni ležaljke i suncobrani koji se na plaži ne naplaćuju ali je jedno piće obavezno....Pred sam polazak na aerodrom svi smo dobili po flašicu ledene vode za sretan put :))
Vetar duva u Loutrakiju kao da ste na bilo kom ostrvu.....i skoro da ne prestaje...
More je čisto....ali zaista čisto...
Noćni život je nešto između romantike na plaži (noću se plaže pretvore u kafiće, sve sa svećama i lampionima) i žive muzike u taverni....Možda ima još toga ali ja nisam dalje istraživala....Ima i veliki kasino....ni tu nisam išla :)). Kome je potrebna kombinacija mora, planine i banje eto dobrog mesta...
Film Moja velika Grčka avantura bio je lajt motiv ovog mog putovanja :))
Malo je filmova koji su dobili dozvolu da se snimaju na Akropolju jedan je Moja velika Grčka avantura nakon "Dečaka na delfinu", 1957. godine. Navodno je grčka Vlada dala dozvolu za snimanje ovoga filma jer su verovali da će pomoći promovisanju grčke kulture...Još jedan film je nedavno dobio dozvolu...film Dva lica januara....
Film My life in ruins....je romantična komedija o turističom vodiču i grupi turista...Moje putovanje ima i nema sličnosti sa ovim filmom....
Prvi izlet bio je izlet do Akropolja i Atine....
Imali smo naravno vodiča divnu Ducu...koja nam je na najlepši mogući način dočarala istoriju, mitske i stvarne priče o "gradu na brdu" - Akropolju, antičkom svetilištu posvećenom grčkoj boginji Atini koja je zaštitnica grada... smeštenog u samom centru doline Atike....
Naš autobus je imao klimu :))), bio je najšareniji od svih pa smo lako mogli da ga uočimo, vozač je bio korektan, klima je radila i kada je autobus stajao i čekao zalutale turiste :))...Jedino je kasnio čitavih pola sata na samom polasku...ali je to vreme nadoknadio jureći autoputem prema Atini :))
Rekli su nam da smo imali sreće jer nije bilo pretoplo svega nekih 30℃ i nije bilo previše turista...Pomislila sam šta bi bilo da je bilo toplije i da je bilo više turista :))...jer meni je bilo baš vruće, ni šešir nije puno bio od pomoći....a uslikati neku fotografiju a da vam neko ne uleti u kadar bilo je gotovo nemoguća misija :)). Reke turista koji su dolazili i odlazili bile su nepregledne...Duca nam je u podnožju ispričala onaj obavezni deo i onda smo sami išli u istraživanje....
Malo je reći da je sve fascinantno i prelepo....gde god vam pogled odluta....Pogled odozgo na grad je posebna priča....Mislim da fotografije govore više od reči...
Akropolj je blizu centra Atine...na putu do njega zaustavili smo se kod Olimpijskog stadijuma....da se slikamo :)))....sledeća "stanica" je bila Parlament....pre toga smo imali "panoramski obilazak" razgledanje iz (zatvorenog) autobusa :)) nekih od najvažnijih zgrada ovog grada...Univerzitet, Nacionalnu biblioteku itd......Pre nego su nas "pustili" u slobodni obilazak grada, sišli smo u gradski metro koji ima stalnu izložbu....Predmeti pronađeni tokom prokopavanja metroa izloženi su u samom metrou...što je zaista fascinantno. Izložen je i jedan kostur....
Centar savremene Atine nalazi se oko Omonia i Sintagma skvera......i tu ima i najviše turista....U vreme našeg boravka bila su i neka sniženja ;)).....Ja sam prvo potražila "našu" Karađorđevu ulicu....malo razgledala izloge (kupila ipak nešto na sniženju, kud mali Mujo....:), pojela predivan kevab....slikala malo....i za kraj ostavila smenu straže gardista kod Parlamenta....To je posebna priča....imam snimak od nekih 10 min...i taj ritual zaista treba pogledati...U autobus grupa je ušla sa kesama punim "suvenira" :)))....
Već sam napisala da mi se Loutraki nije baš dopao....i da sam bila tužna što neću videti Hidru i Paros...već dan posle Akropolja i Atine krenula sam na novi izlet...
Romantičnim stazama drevne Grčke - Argolida
(Korint, Korintski Kanal, Mikena, Nafplion, Epidaurus)....
Krenuli smo od Korintskog kanala koji smo videli odozgo :))... naravno radi slikanja :))). Most je bio prepun turista i opet je bilo teško uhvatiti prazan kadar :))), ja sam nekako uspela...
Zahvaljujući Korintskom kanalu Peloponez je postao ostrvo....Pogled na ovaj kanal je nešto što ćete sigurno pamtiti...još jedno svetsko čudo i primer čovekove borbe sa prirodom....Još lepši pogled je plovidbom kroz sami kanal....koji je došao nekoliko dana kasnije...
Epidaurus - najakustičnije pozorište na svetu...
Nastavili smo put ka akustičnom pozorištu stare Grčke...Jedinstvena građevina u kojoj su se reči glumaca izgovorene u podnožju čule i u prvom redu i na vrhu gledališta....Tajna Epidaurusa, najakustičnijeg pozorišta na svetu, na grčkom poluostrvu Peloponez nije otkrivena ni posle 24 veka. Ono što se zaista primećuje da u samom pozorištu nema ptica. Već van njega ih ima.
U ovom pozorištu i dalje nastupaju vrhunski umetnici...Ja imam snimak izvođenja Šekspirovog dela od strane jednog Danskog turiste....Imam i snimak gde ja nešto izvodim :)), ali to će ostati u mojoj arhivi :)))...U centru postoji jedan okrugli mermerni kamen na koji ako bacite novčić čuće i onaj u poslednjem redu pozorišta....
U Epidaurusu su i ostaci prve antičke bolnice....Ovde smo čuli zaista zanimljive priče od našeg vodiča...Jedna od njih je da su antički lekari lečili bolesnike šok terapijom tako što su ih nadnosili nad jamu sa zmijama (ovde ide uplašeni smile:). Onda smo krenuli putem ostataka te bolnice. Zmije nisam videla :)), ali mi se jako dopao jedan neobičan kamen pa sam ga zagrlila :))... Grlila sam i drveće ali nemam fotografiju :(. Videli smo u obližnjem muzeju i instrumente koje su koristili tadašnji medicinari koji se mnogo ne razlikuju od današnjih...
Mikena i Lavlja kapija...
Nastavili smo putevima drevne Grčke i sledeće odredište bila je Mikena koja se nalazi u srcu Peloponeza...lokalitet koji je pod zaštitom Uneska...
Jedva sam čekala da vidim čuvenu Lavlju kapiju :)) i zaista prvi utisak je bio Vaaau...Ta kapija je sagrađena kada je Mikena bila na vrhuncu svoje moći, što se zapravo i da primetiti...
Pored ove kapije vrlo impozantna je i Atrejeva riznica...i ona je vrlo prepoznatljiva po izgledu...liči na ogromnu košnicu koja je sagrađena od ogromnih blokova ("kiklopska" arhitektura).
Onda je usledilo penjanje do vrha utvrđenja...sa kojeg smo mogli da vidimo ahajskog ratnika delo prirode...jer je to zapravo planina koja ima siluetu ratnika...vidi se glava, vrat, stomak, noge....Ne biste primetili sami ako vam neko ne pokaže, ali kada ugledate....zaista vidite ogromnu siluetu muškarca koji leži (planina)...
Predmeti pronađeni arheološkim iskopavanjima (arheolog Hajnrih Šliman) izloženi su u muzeju na lokalitetu...Pored zlatne maske tu su izloženi oružje, nakit i predmeti iz tog doba....Ženski nakit se ne razlikuje od današnjeg nakita...
Nafplio
Mali grad u Argolidskom zalivu, na severoistoku Peloponeza, bio je poslednja destinacija...Najveći uticaj i pečat na ovaj gradi ostavili su Venecijanci....Nafplio je bio prva prestonica moderne Grčke države pre Atine, u gradu se može videti i zgrada tadašnjeg prvog grčkog parlamenta.
Meni su pažnju skrenuli živopisni balkoni sa puno cveća....živopisne prodavnice i taverne i puno bugenvilija...Bez obzira na strani uticaj, gradić ima onaj prepoznatljivi grčki šmek...
Da li je Nafplio jedan od najromantičnijih gradića u Evropi...ne znam, jer sve je u oku posmatrača...Što se mene tiče gradić je lep, ima dušu ali mislim da ima mnogo romantičnijih gradića...
Usledelo je par dana "odmora"....ja sam čak uspela i da pročitam knjigu koju sam ponela da se nađe, kao da sam znala da će mi zatrebati...
Interesantna knjiga...ljubavni roman začinjen zvezdama i horoskopskim znacima....U samom podnaslovu knjige je dosta rečeno: Ponekad je sudbini potrebna naša pomoć....Neću vam više ništa reći da vam ne pokvarim čitanje ako nameravate da pročitate knjigu...
Meni odmor nije pasivan odmor, tako ne znam da se odmaram....ali eto i to sam naučila....dva cela dana na plaži...kupanje...sunčanje (ispod suncobrana), čitanje, kafenisanje....i nije loše....ali brzo dosadi....:)))....Jedva sam čekala sledeći izlet....Nisam ponela vozačku dozvolu što je bila velika greška...jer sam verovala da će me pet izleta zaista zadovoljiti....
Sledeći izlet je bilo krstarenje...ono što ja najviše volim....
Krstarenje Saronskim zalivom....
(Angristi, Egina...prolazak kroz Korintski zaliv)
Do malene luke autobusom (sada je došao i dvadeset minuta ranije, ali su turisti kasnili :)....Na brodu je bilo i Ukrajinskih i Francuskih turista i ta tri jezika su se čula i na brodu i sa razglasa...
Prvo ostrvo do koga smo išli bilo je Angristi...sam pogled sa broda na to ostrvo je bio više nego prelep...a ostrvo....
#AgristiMyWay
Megalohori glavni gradić ostrva, ime znači "veliko selo"....U drevnog Grčkoj ovo je bila mornarička baza, danas je mesto koje turisti rado posećuju....najviše Atinjani jer im je jako blizu...oko sat vremena od luke Pirej....Međutim mi smo pristali u Skalu....
Nisam puno očekivala kada je reč o ovom ostrvu. O njemu sam i najmanje znala...zapravo ništa nisam znala sem gde se nalazi....
I pogrešila sam....mislim kada su očekivanja u pitanju. Jer i ovo je ostrvo rođeno za romantiku ...
Prvo ovo je najmanje ostrvo iz grupe Saronskih ostrva....Ostrvo gde su dominantne boje plava neba, tirkizna mora i zelena borovih šuma i bela naravno...More čisto...prečisto :)))
Ovo ostrvo se zove Agristi (ali i Angristi, Agkistri), prevedeno sa grčkog "ribarska kuka"...I na kraju mislim da vas ovo ostrvo baš tako i "zakači" kao kuka :)).
Za razliku od Egine gde je turizam skoro pa masovni....na ovom ostrvu je mir....i zaista se osećate opušteno čim kročite na njegovo tlo....i tu je naravno nezaboravan miris....Zaista izgleda poprilično netaknuto što se tiče (najezde) turista. Ali ima ih....nije da ih nema :)).
Videla sam ljude na biciklima (što me podsetilo na Kos)....ovo ostrvo ima površinu oko 14km2, šta vam više treba od bicikla....Ali ima i autobusa koji će vas odvesti do svih plaža koje ostrvo ima...
I kao što uvek radim izdvojila sam se i pronašla meštane....sa ne tako dobrim engleskim (nije ni moj savršen :) ali smo se razumeli...Saznala sam da je proslava Uskrsa ovde nešto što se pamti....Da se organizuju prelepa venčanja na plaži (za okorele romantike) ali i u tavernama za one koji to vole bučno :))). Ovde važi dva u jedan...posle venčanja i medeni mesec :)).
Ovo ostrvo je raj za oči i dušu....
Moja duša se "zakačila"....Da li bih se vratila na ostrvo....O...DA!!!
Egina je udaljena od Agristija oko 10 min brodom...
Egina je udaljena od Agristija oko 10 min brodom...
#EginaMyWay
Ostrvo Svetog Nektarija...i ostrvo pistacija...
O njemu sam unapred već znala dosta toga, čak mislim i neki podatak više od našeg vodiča :))
Na njemu je rođen jedan pilot Aristeidis Moraitinis i na njemu je boravio i stvaro svetski poznat pisac Nikos Kazantzakis... (rođen 1883. na Kritu). Ako kažem Grk Zorba, sve sam vam rekla jer je on pisac knjige.
Na njemu je rođen jedan pilot Aristeidis Moraitinis i na njemu je boravio i stvaro svetski poznat pisac Nikos Kazantzakis... (rođen 1883. na Kritu). Ako kažem Grk Zorba, sve sam vam rekla jer je on pisac knjige.
Ploveći prema ovom ostrvu prisećala sam se šta sve znam o njemu. Znala sam gde se nalazi kuća koju je sagradio pisac. Početak Drugog svetskog rata zatekao je Kazancakisa sa suprugom na Egini, gde se u teškim ratnim danima odužio romanom Doživljaji Aleksisa Zorbasa koji je posvetio svom vernom prijatelju Jorgosu Zorbasu, kada je saznao da je umro.
O pilotu znam osim što je rođen na ostrvu da je i po nečemu jedinstven. Imao je nadimak neustrašivi vazduhoplovni As Sredozemlja. Sigurno vas ne čudi da to znam :)).
Aristeidis Moraitinis (1891–1818) je pilot još iz Balkanskih ratova, rođen je na ovom ostrvu....nigde ja bez pilota :)). U Prvom svetskom ratu bio je jedini Grčki as sa devet vazdušnih pobeda....Bio je komandant Grčkog mornaričkog vazduhoplovstva. Njegov avion se srušio nad Olimpom zbog vremenskih neprilika 22.decembra 1918.
Moj cilj je ipak bio Manastir Svetog Nektarija..
Neću vam pisati o samoj poseti manastiru....mislim da su neke stvari duboko privatne....Mogu samo da vam kažem da je to bilo lepo iskustvo, bez obzira što sam tamo videla i neke vrlo potresne momente...Poželela sam i ja želju kao i svi i naslonila uvo na kovčeg Sv.Nektarija i zaista sam čula kuckanje...što znači da će se želja ispuniti....
Po Kazancakisovom romanu je 1964. snimljen čuveni film Grk Zorba, kojim su se proslavili Entoni Kvin i kompozitor Mikis Teodorakis....ali i sama Grčka...
Izgubio je Nobelovu nagradu zbog dva glasa. Aerodrom na Kritu nosi njegovo ime...:)
Kuća na Egini se nalazi na vrhu severozapada ovog ostrva u mestu Plakakia pored sveteonika...Kuća nije otvorena za posetioce...
Sahranjen je na Kritu a na grobu mu piše:
"Ne nadam se ničemu. Ne bojim se ničega. Slobodan sam!"
O pilotu znam osim što je rođen na ostrvu da je i po nečemu jedinstven. Imao je nadimak neustrašivi vazduhoplovni As Sredozemlja. Sigurno vas ne čudi da to znam :)).
Aristeidis Moraitinis (1891–1818) je pilot još iz Balkanskih ratova, rođen je na ovom ostrvu....nigde ja bez pilota :)). U Prvom svetskom ratu bio je jedini Grčki as sa devet vazdušnih pobeda....Bio je komandant Grčkog mornaričkog vazduhoplovstva. Njegov avion se srušio nad Olimpom zbog vremenskih neprilika 22.decembra 1918.
Moj cilj je ipak bio Manastir Svetog Nektarija..
Neću vam pisati o samoj poseti manastiru....mislim da su neke stvari duboko privatne....Mogu samo da vam kažem da je to bilo lepo iskustvo, bez obzira što sam tamo videla i neke vrlo potresne momente...Poželela sam i ja želju kao i svi i naslonila uvo na kovčeg Sv.Nektarija i zaista sam čula kuckanje...što znači da će se želja ispuniti....
Ostatak boravka na ostrvu Egina bio je u gradu u luci....vreme za slobodne aktivnosti :))), koje ja nisam potrošila na kupovinu pistacija :)), nešto mi se nije stajalo u redovima da bih kupila nešto što bih odmah pojela :)), ja sam vreme iskoristila za obilazak vrlo zanimljivog grada....I konačno sam videla bosiljak....bilo ga je svuda....Prošla bih dlanovima kroz njega i taj miris osećala dugo...dugo...
Egina je lepo ostrvo....možda veliko za jednodnevnu posetu....ali što se mene tiče ja sam videla ono što sam želela....
I onda smo krenuli ka Korintskom zalivu.....
#KorintskiKanalMyWay
Na brodu sam se prisećala Poslanice Korinćanima. Ima smisla. Korint je drevni grčki grad, koji ima Biblijsko značenje.... Prisetila sam se onog što sam učila, dva pisma Isusovog učenika Pavla iz Novog zaveta - Korićani 1 i Korićani 2. Mislim da nema onog ko ne zna Prvu poslanicu Korinćanima 13 i ovaj deo:"A sad ostaje vera, nada, ljubav, to troje. Ali je najveća među njima ljubav."
Mnogi je znaju kao Himnu ljubavi koja je često citirana na internetu, mislim da je svi znaju bez obzira na veru i opredelenje.
Korintski zaliv sam već videla odozgo :))) ali prolazak kroz njega (čak dva puta) je nešto što zaista treba doživeti....Ako ikada budete u blizini nikako nemojte propustiti nešto što ćete pamtiti čitavog života....
I na kraju išla sam na još jedan izlet koji mi nije bio u planu....ali zaista nisam navikla na pasivan odmor...Meni odmor nije odmor ako se sa njega ne vratim umorna od šetanja, plovidbe, razgledanja...:)))....otečenih nogu :))))
Poslednji izled je bio izlet u neposrednoj okolini Loutrakija....
Išli smo u manastir koji smo mogli da vidimo sa plaže tamo na vrhu planine Geranija...Iskreno najviše sam išla zbog toga....Tako blizu a da ne odem ipak nisam mogla a inače mi se ne dopadaju te ture gde je momenat kupiti nešto vrlo prisutan (obilazak male privatne fabrike za maslinovo ulje)...
Prva "stanica" nam je bila Herin hram...i svetionik....Tu smo se slikali :))).
Do Herinog hrama nisam silazila....do sveteonika nije bilo vremena da se ode....ja sam slikala okolinu i na parkingu jedan Vozi Miško autobus :))). Svidelo mi se i jedno drvo...koje mi je ličilo na ženu čije su ruke krošnje :)))...
I onda ne znam zašto ali smo obišli jednu garažu u kojoj su smeštene mašine za pravljenje maslinovog ulja....Naravno dočekala nas je degustacija proizvoda....Ono što sam videla nije za prepričavanje...samo od sada ću svakako da kupujem ulje od proverenih velikih proizvođača...Da baš ne budem crna ovca :)), kupila sam dva sapuna od maslinovog ulja...prelepo upakovana :)))....
Manastir Svetog Patapija....
Onda smo stigli do manastira....do njega ima oko 100 stepenika...:))) od parkinga...U manastiru se nalaze mošti svetitelja koje je u ove krajeve donela naša princeza Jelena Dragaš Dejanović (Avgusta Helena Paleolog – monaško ime Ipomonija) i supruga vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Inače ipomoni na grčkom je - strpljenje!!!
Pogled odozgo na Loutraki i Korint je zaista inpresivan...ko ima strah od visine nije ni malo prijatno...Zaista mi je drago što sam obišla mesto gde se nalaze mošti srpske princeze Jelene Dragaš, koja je šest decenija sedela na konstantinopoljskom prestolu i bila majka dvojice poslednjih istočnorimskih careva. U Grčkoj je kanonizovana kao svetiteljka, a u Srbiji, zemlji njenih predaka, retko ko da je i čuo za nju....na žalost!!!
Sledeća stanica je bila Plavo jezero....
Jezero Vouligmeni je zapravo morska voda u prirodno napravljenoj uvali...jednim delom je i prirodna izvorska voda. Voda je nestvarne tirkizne boje....U taverni koja je očigledno organizovana da se turistima prodaje sveže pripremljena riba ali uzgajena a ne ulovljena....Ali šta reći...niko nas "ne bije" i ne tera na takve izlete....Ja sam pojela lignje koje mi zbog viška ulja i nisu legle....ali to je sitnica :)))...
Ovdje ljudi mogu da se kupaju tokom cele godine zbog temperature vode od 22-25 stepeni. Verovatno je to još jedan razlog zašto je Loutraki poznat kao lečilište...Ako su se u drevna vremena ovde lečili Spartanci tokom ratova onda ima smisla :)))
U svim brošurama možete da pronađete čuveno Plavo jezero...Lepo jeste...da ima lepših laguna... svakako ima :)....ali ova i leči!!!
I to je to....Moja Velika Grčka Avantura...
Možete primetiti da nisam ushićena....ali da mi je bilo lepo i zanimljivo jeste....
Srećna sam što sam videla Agristi i Eginu, Korintski kanal....Mikenu, Epidaurus....Nafplio...
Žalim što nisam videla Hidru i Poros....ali ko zna možda sudbina ima više mašte....
Bilo je istorije, mistike....bilo je romantike....bilo je i vere i nade....
Do sledećeg putovanja.....
#KorintskiKanalMyWay
Na brodu sam se prisećala Poslanice Korinćanima. Ima smisla. Korint je drevni grčki grad, koji ima Biblijsko značenje.... Prisetila sam se onog što sam učila, dva pisma Isusovog učenika Pavla iz Novog zaveta - Korićani 1 i Korićani 2. Mislim da nema onog ko ne zna Prvu poslanicu Korinćanima 13 i ovaj deo:"A sad ostaje vera, nada, ljubav, to troje. Ali je najveća među njima ljubav."
Mnogi je znaju kao Himnu ljubavi koja je često citirana na internetu, mislim da je svi znaju bez obzira na veru i opredelenje.
I na kraju išla sam na još jedan izlet koji mi nije bio u planu....ali zaista nisam navikla na pasivan odmor...Meni odmor nije odmor ako se sa njega ne vratim umorna od šetanja, plovidbe, razgledanja...:)))....otečenih nogu :))))
Poslednji izled je bio izlet u neposrednoj okolini Loutrakija....
Išli smo u manastir koji smo mogli da vidimo sa plaže tamo na vrhu planine Geranija...Iskreno najviše sam išla zbog toga....Tako blizu a da ne odem ipak nisam mogla a inače mi se ne dopadaju te ture gde je momenat kupiti nešto vrlo prisutan (obilazak male privatne fabrike za maslinovo ulje)...
Prva "stanica" nam je bila Herin hram...i svetionik....Tu smo se slikali :))).
Do Herinog hrama nisam silazila....do sveteonika nije bilo vremena da se ode....ja sam slikala okolinu i na parkingu jedan Vozi Miško autobus :))). Svidelo mi se i jedno drvo...koje mi je ličilo na ženu čije su ruke krošnje :)))...
Manastir Svetog Patapija....
Onda smo stigli do manastira....do njega ima oko 100 stepenika...:))) od parkinga...U manastiru se nalaze mošti svetitelja koje je u ove krajeve donela naša princeza Jelena Dragaš Dejanović (Avgusta Helena Paleolog – monaško ime Ipomonija) i supruga vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Inače ipomoni na grčkom je - strpljenje!!!
Pogled odozgo na Loutraki i Korint je zaista inpresivan...ko ima strah od visine nije ni malo prijatno...Zaista mi je drago što sam obišla mesto gde se nalaze mošti srpske princeze Jelene Dragaš, koja je šest decenija sedela na konstantinopoljskom prestolu i bila majka dvojice poslednjih istočnorimskih careva. U Grčkoj je kanonizovana kao svetiteljka, a u Srbiji, zemlji njenih predaka, retko ko da je i čuo za nju....na žalost!!!
Sledeća stanica je bila Plavo jezero....
Jezero Vouligmeni je zapravo morska voda u prirodno napravljenoj uvali...jednim delom je i prirodna izvorska voda. Voda je nestvarne tirkizne boje....U taverni koja je očigledno organizovana da se turistima prodaje sveže pripremljena riba ali uzgajena a ne ulovljena....Ali šta reći...niko nas "ne bije" i ne tera na takve izlete....Ja sam pojela lignje koje mi zbog viška ulja i nisu legle....ali to je sitnica :)))...
Ovdje ljudi mogu da se kupaju tokom cele godine zbog temperature vode od 22-25 stepeni. Verovatno je to još jedan razlog zašto je Loutraki poznat kao lečilište...Ako su se u drevna vremena ovde lečili Spartanci tokom ratova onda ima smisla :)))
U svim brošurama možete da pronađete čuveno Plavo jezero...Lepo jeste...da ima lepših laguna... svakako ima :)....ali ova i leči!!!
I to je to....Moja Velika Grčka Avantura...
Možete primetiti da nisam ushićena....ali da mi je bilo lepo i zanimljivo jeste....
Srećna sam što sam videla Agristi i Eginu, Korintski kanal....Mikenu, Epidaurus....Nafplio...
Žalim što nisam videla Hidru i Poros....ali ko zna možda sudbina ima više mašte....
Bilo je istorije, mistike....bilo je romantike....bilo je i vere i nade....
Do sledećeg putovanja.....
Jelena svaka cast,mislim da je umetnost zivota uzivati u malim stvarima,cak kad nam se i najvece zelje ne ispune,nadam se da cete sledece godine stici ipak do nekog grckog ostrva,pozdrav.
ОдговориИзбриши