петак, 19. јул 2019.

Retrogradni Merkur prešao u Raka....sećanja, nostalgija....



Zvezdani(n) zapis 2604
Petak. Venerin dan.

Venera u Raku na 19°...
Venera je i dalje u opoziciji sa RxSaturnom, konjukciji sa RxSMČ, trigonu sa RxNeptunom...i u nedelju nas čeka opozicija sa RxPlutonom...pa da završimo sa tim....
Pre nego što pređe u Lava 28.jula, čeka je konjukcija sa RxMerkurom - 25.jula. 
Leto se nastavlja:

Da, Venera će završiti tu tešku priču opozicija sa planetama i MČ u Jarcu...
Ali...
RxMerkur se vratio u Raka...jutros u 09:06 CET

Već je bio Merkur u Raku od 04.juna do 27.juna!!!
Ovog puta će se zadržati u Raku od danas do 11.avgusta!!!



U vreme retrogradnog Merkura..... nostalgija (povratak, prošlost)....
O čemu razmišlja i o čemu će razmišljati Merkur ovih dana.... o porodici, o roditeljima, o prošlosti...o ljubavi, brakovima...

"Sve sretne porodice nalik su jedna na drugu, 
svaka nesretna, nesretna je na svoj način." 
(Lav Nikolajevič Tolstoj)

Sve oko nas može se menjati i promeniti ali priča o našim porodicama je uvek tu....naše poreklo, naši koreni... genetski kod. Ne biramo porodicu, prosto ona je izabrala nas... Neko se zavoleo i iz te ljubavi rođeni smo mi... 

U vreme retrogradnog Merkura u Raku mnogi će se zamisliti na temu nekih vrednosti.... vrednosti i značaja porodice...Porodica je u krizi sudeći prema svemu što nam se događa....

(Iz jednog ranijeg teksta):
"Gde su ona porodična okupljanja na nedeljnom ručku...maminom ili bakinom....kada je jedini telefon bio onaj u predsoblju obično negde blizu ulaza :-)).... Gde su puna dvorišta dece....koja se igraju žmurke, "trule kobile", "neka bije, neka bije" "jerječkinje-barjačkinje", "školice", lastiš, klikera...:-). Kažu da vlada "bela kuga". Mi rođeni šezdeset i neke pamtimo te igre....ja se sećam i trešnje u dvorištu kuće na Voždovcu gde sam odrasla i sećam se da je to drvo imalo veliku ulogu u mom odrastanju.... ponekad je ta trešnja bila moj spas :-))), moji roditelji znaju zašto :-)).


Sećam se i garderobe iz tog perioda jer sam jako volela kako se oblačila moja majka.... sve je bilo veselo, šareno, potpetice viskoke a od šminke jedino karmin... Sećam se prvog TV prijemnika i prvog Fiće.... Hipi pokreta, nekih ratova koji su tada bili daleko od nas.... prvih koraka čoveka na Mesecu... Tek kasnije sam čula za Dorse, Bitlse, Pink Floid, Dženis Džoplin... Vesele 70 te su to i bile vesele... Dobili smo i drugi kanal na TV ... i nisu nam falili ostalih 99 koliko ih sada ima.. stigla je i boja....svet je izgledao lepši... I tek da se zna treći kanal je stigao 1989. Ja sam iz kuće prešla u stan daleke 1976.....i učestvovala u sređivanju obale Novog Beograda mog novog prebivališta :-)) .... Prelazila most svaki dan jer nisam htela da menjam školu i društvo.....Išla (bežala) na koncerte Bijelog Dugmeta.... Po čizme se išlo u Trst.... na more od Ulcinja pa opet do Trsta :-)))... tako je voleo moj tata....Strelac inače :-)). I mama je Strelac tako da smo mi imali uvek spremne kofere.....
Nas rođene 60 i neke svako jutro je budio Duško Radović:
Mlade vaspitačice u beogradskim obdaništima pričaće deci i ovog jutra bajke. 
To su setne priče o tome – šta se stalno dešava princezama, a nikad vaspitačicama.

Jako rano ja sam dobila svoju malu porodicu tako da su za mene i 80te bile vesele.....kako i ne bi kada sam dobila mog sina .....koga sam posle jednog kultnog domaćeg filma prozvala "ljubi ga majka" :-))). Ta porodica se raspala tužnih 90tih, ostala je ona prva koja je uvek bila tu za mene....
Statistike kažu da je više razvoda nego brakova.....Ja se u svojoj praksi često susrećem sa pričama koje ili vode u razvod ili su već davno pregurali tu psihološki vrlo tešku životnu promenu.... I danas deca žive na relaciji jedna porodica druga porodica.....Sud najčešće u saradnji sa ostalim službama uglavnom odlučuje šta je u "interesu deteta"... a porodice se raspadaju.....
I ostaju sećanja.....neko se seća samo lepih stvari......neko prosto ne može sve i da hoće.....


Sada u vreme retrogradnog Merkura možemo se pitati kuda ide savremena porodica...
Zdrava porodica zdrava deca.....tako to obično ide.... Deca postaju ljudi prave svoje porodice.... Negde između je i sve ostalo... vaspitanje, obrazovanje, buduća profesija, zanimanje.....Da bi došli do doktorske titule (nekada je bilo tako) potrebno je najmanje 20 godina učenja.....a mi imamo nikada mlađe doktore nauka....


Porodicu čine rodbinski povezane osobe koje žive pod istim krovom...otac, majka, deca....
Stvorena iz biolške potrebe....ono sretnu se dvoje ljudi, zavole i rode se deca.....
Tu su negde i društveni uticaji....ekonomski, politički. Ima i psihologije naravno :-))....I takva porodica se vemenom menjala.... Kroz istoriju došli smo do "male savremene porodice".... Koliko je industrijska revolucija uticala na pojavu ove male savremene porodice je za neku drugu stručniju analizu.... ali očigledno je da je patrijahlna porodica odavno u raspadanju.... Da li je to dobro ili nije i to je za neku stručniju analizu....možda za nekog budućeg doktora nauke..... Ono što je izvesno je da se demokratija uvukla i u porodicu....



Nije ovo žal (ili jeste) za prošlim vremenima....
Ja bih da se vratim na emotivni aspekt stvaranja porodice......i na sećanja na neku drugačiju porodicu...Nije ovo žal za nekim prošlim vremenima...ako je i žal onda je žal za nekim drugačijim boljim životnim vrednostima......
Ipak osim emotivnog vrlo bitan je i vaspitno obrazovni aspekt porodice... A on je podeljenen između porodice i države......Ljubav je ono što deca dobijaju u porodici ali i vaspitanje....velika uloga u vaspitanju je poverena i državi.....samo da li je država opravdala to poverenje.....Mislim da nije..... Roditelji su ti koji treba da postave neke granice, ko to uspešno uradi u mnogome olakša život dece.... Međutim ostaju obdaništa, škole, fakulteti.....Roditelji iz mnogih razloga ne mogu mnogo da utiču na proces obrazovanja svoje dece....to je prepušteno državi.....i eto problema.... I tako negde na mala vrata dolazimo i na titule.....ovih dana toliko spominjanje..."




Upravo dok ovo pišem radnici gradskog zelenila kose travu u malenom parku ispred zgrade...
I miris pokošene trave vraća neka sećanja....I ništa se nije promenilo od detinjstva sam alergična na miris pokošene trave i moram da zatvorim sve prozore....

I odavno nema moje trešnje u dvorištu kuće na Voždovcu koju sve ređe posećujem...Ali svaki odlazak tamo me podseti na neke dane mog detinjstva i moje male porodice.....
Neka druga drveća rastu, rastu i neki novi klinci.....





Iskoristimo energiju retrogradnog Merkura i razmislimo o porodici...
Svako o svojoj ali i generalno o porodici kao jednom od najvažnijih delova društva....
Tranziti ovih nekoliko meseci iza nas (neki još uvek) prosto nas iskušavaju na sve strane....

Iza nas je sezona Pomračenja Sunca i Meseca!!!
Priča o suprostavljenim energijama Raka i Jarca još uvek traje!!!
Sada se Merkur vraća u tu priču!!!
Vraćamo se i mi zajedno sa njim....i baš kao rak u prirodi dva koraka unazad jedan napred i tako....

Nisam pao s Marsa, rastao sam tu
Bilo nas je srećnih u tom dvorištu
(Čutura)

★Vesti i aspekti:
 
U ovom tekstu se spominju neke stvari koje se i ovih dana spominju....neke diplome se ponovo stavljaju u sumnju, sumnja se i u to da je čovek sleteo na Mesec
Pedeset godina nakon istorijskog događaja "malog koraka" Nila Armstronga, polemiše se da li je do tog koraka stvarno i došlo!?! U ovom događaju učestvovalo je osmorica srba!!!
Kada smo kod sećanja 17.aprila 1970. izgovorena je čuvena rečenica: "Houston, imamo problem!" (Houston, we've got a problem) i posada Apolo 13 nije uspela da sleti na Mesec....
Neke diplome se i ovih dana spominju i stavljaju pod sumnju!!! 

I tako retrogradni ciklus nam uvek vrati nešto u život....sećanja, nostalgiju, neke situacije....




Нема коментара:

Постави коментар