петак, 16. мај 2014.

Nema mesta kao što je dom.....

There's no place like home

Ova rečenica iz Čarobnjaka iz Oza mi je od jutros od kako sam otvorila oči u glavi....

Od jutros je trebalo da dovršim jedan tekst koji sam juče pisala u prekidima zbog obaveza, ali ja ga niti mogu da dovršim niti ću to uraditi bar ne još neko vreme. Taj tekst o Plutonu i posesivnoj ljubavi može da čeka.... 
Ja ne gledam TV, ja ga obično slušam....neki od muzičkih kanala, kada ne slušam radio Naxi...Od jutros naravno kao i svi u zemlji gledam vesti....Gledam ih iz tople sobe i znam da nisam kriva zbog toga ali prosto se pitam šta bih ja da sam na mestu tih ljudi.... Verovatno što i oni...Razmišljam o majkama koje gledaju kako da zaštite svoju decu, o očevima koji brinu o onome što moraju da napuste, razmišljam o bakama i dekama koje je (bar su takvi bili moji) teško naterati da napuste svoj dom makar i nemali gde da budu....Jeza me obuzima dok pišem ovo....a slika na TV govori više od bilo kojih reči....
I divim se ljudima koji pomažu..i po službenoj dužnosti i onako po ljudskoj....
Poznajem devojku koja već dve noći ponosno nosi svoju uniformu i radi na spašavanju onih kojima je to potrebno... Ona je mlada, godina mog sina i ja samo mogu da je spomenem i da se zahvalim Bogu što takvih mladih ljudi ima...I ne razumem i nikada neću zloupotrebu žene koja takođe maksimalno pomaže ljudima savetima u Hitnoj pomoći a onda se njen lik poveže sa rečenicom Molim neplivače da ne izlaze napolje....Znam da nam je u nekim situacijama humor  potreban ali po meni je ovo tužno.... Nisam ni za patetiku....već za konstruktivno razmišljanje i delovanje...svako u svom domenu....
Jedna devojka iz Obrenovca je trebala juče da se vidi samnom i naravno da je otkazala zbog onoga što se sada u Obrenovcu dešava...

Ne pristajem ni da me poistovećuju sa onima koji kažu da je ovo Božija kazna....za neka predstojeća gej okupljanja...U ovom trenutku je važnije da svi pomognemo onoliko koliko možemo, a svi možemo bar da se saosećamo sa ljudima koji sada pate zbog prirodne katastrofe....
Ako ukucate u SEARCH videćete da sam ja o poplavama pisala....na žalost neka previđanja su se ispunila....neki efekti nekih tranzita su nas stigli....ja to ne vidim kao Božiju kaznu već kao energije koje su takve od kako je bilo sveta i veka....
I zaista ne mogu sada da razmišljam o Veneri i nekim aspektima koji su sada aktuelni pored svih ovih tranzita koji nam zadaju veće brige od ljubavnih i sličnih njima....Ako već i pričamo o LJUBAVI neka to bude ljubav koja se širi do onih kojima je potrebna....ali ne samo ljubav nego i konkretna pomoć...svako onako kako može, zna i ume....i želi naravno!!!

A danas je Mesec u Strelcu i nadam se da će tračak optimizma doći do svih onih kojima je potreban...ali ne samo optimizam nego i vera i nada da će sve ovo proći....i da će se oni koji su svoje domove napustili što pre vratiti u njih....i da će polako sve doći na svoje..da će se nabujale reke vratiti u svoja korita a da će naša solidarnost sa onima koji su pretrpeli strašne muke biti na delu a ne samo na rečima....

Znam da me čitate i vi koji ste daleko...sve vas molim za malo strpljenja....kada se ja budem osećala bolje postaviću sve tekstove koje sam planirala.....


Curi od jutros od četiri-pet,
rešilo nebo da potopi svet.
Nad gradom danima vise iste kulise.

1 коментар: